Govorom tela do istine
Posted: March 16th, 2013 | Author: neutrinobasti | Filed under: Igra reci, Kulturna plemena, Opusteno | No Comments »
Govor je najdirektnije i najmoćnije sredstvo komunikacije između ljudi. Međutim, verbalnom komunikacijom se prenosi samo 20 posto informacija, koje ljudi razmenjuju među sobom. Ostalih 80 posto se izražava govorom tela/neverbalnom komunikacijom/nemuštim jezikom. Da li ste ikada razmišljali da izrazi lica, gestovi, položaj i pokreti tela mogu preneti niz poruka vašem okruženju? Neverbalnom komunikacijom nesvesno i automatski emitujemo naša raspoloženja, naša osećanja i namere, njom možemo upotpuniti izgovorene reči, ali i osporiti njihovu istinitost. Naše telo prati unutrašnje energije i spontano zauzima položaje i čini pokrete koji su u skladu sa njima, naročito sa emocijama i psihološkim stanjima u kojima se nalazimo.
Govor tela je prvi način komunikacije sa spoljašnjim svetom i javlja se pre rodjenja – u stadijumu fetusa, kroz kontakt sa zidom materice. Nakon rođenja, beba se služi samo ovim vidom interakcije sa okruženjem, sve dok ne razvije govor. Ipak, i kasnije, kada ovlada verbalnim izražavanjem, zadržava govor tela kao sredstvo komuniciranja.
Pored razmene poruka sa drugim ljudima, govorom tela se odvija i neprekidna interna razmena informacija, između našeg organizma i nas samih. Naime, u telu se konstantno odvijaju različiti fiziološki procesi. Telo nam stalno šalje signale o tim procesima tako što nas iz trenutka u trenutak izveštava o sopstvenim potrebama i stanjima preko osećaja hladnoće, toplote, gladi, umora, bola, prijatnosti, opuštenosti itd.
Položaji tela nam, pre svega, šalju informacije o našim bazičnim osećanjima. Uspravan stav, raširena ramena odlike su samouverenih i zadovoljnih ljudi. Kada smo uplašeni, težimo da pogurimo telo, skupimo se. Klonulo telo daje znak da je osoba tužna, depresivna, da ima manjak zadovoljstva i zdravlja. Krutim stavom osoba prikriva svoje pravo unutrašnje osećanje, nesigurna je u sebe i deluje neprirodno. Zaleđenost tela proizvod je grčenja mišića usled ogromne količine straha koju čovek proživljava.
Otvoren stav izražava otvorenost za komunikaciju, naklonost i opuštenost. Osoba sa otvorenim stavom je licem okrenuta direktno prema sagovorniku, ruku spuštenih sa strane ili podignutih, dlanova okrenutih prema gore.
Zatvoren stav sasvim je suprotno. Okretanje glave sagovorniku, prekrštene ruke, prevelika fizička distanca samo su neke od osobenosti ljudi koji nisu zainteresovani da komuniciraju i koji su na oprezu. Takođe, sagovornik će vam govorom tela poručiti da mu je dosadno i da mu je pažnja zauzeta nečim drugim (a ne vama) tako što će svoje telo okrenuti u smeru suprotnim od vas.
Pokreti tela jesu značajan izvor informacija o sagovorniku, jer teško podležu kontroli, pa nam oni daju niz istinitih podataka. Koliko gestovi mogu da budu rečiti, dobro ilustruje popularna igra pantomima, u kojoj se gestovima precizno prenose i vrlo složene poruke. Vrpoljenje, šetanje levo-desno, nemirno sedenje, teško zadržavanje u jednom položaju, često provlačenje ruku kroz kosu, često nameštanje naočara, grickanje noktiju, “lomljenje prstiju” itd, samo su neki od znakova koji nam mogu reći da je osoba nervozna.
Pokreti rukama su gotovo neizostavni gestovi koji se javljaju tokom komunikacije. Sigurno se i vama dešavalo da pomerate ruke automatski dok pričate preko telefona, iako vas sagovornik ne vidi, kako biste mu na taj način približili priču koju govorite i kako biste ga ubedili da ste iskreni. Pokreti rukama mogu i ometati komunikaciju ukoliko su previše naglašeni i neumereni, jer tako iskazuju nervozu i nedostatak samopouzdanja (trljanje dlanova, uvijanje kose, glađenje brade, trljanje čela…).
Pokreti glavom koriste se za iskazivanje stavova, kao zamena u govoru u znak podrške onome što je izrečeno, ali i da protivureče izrečenom. Kada je glava visoko podignuta, to se tumači kao preziran, gord i agresivan stav. Pognuta glava ukazuje na pokornost, poniznost, osećaj krivice, sramežljivost ili čak depresiju (ako pognut položaj glave prate faktori kao sto su spor, isprekidan i tih govor, kao i izbegavanje kontakata očima). Klimanje glavom osnažuje komunikaciju i na taj način pospešujemo željeno ponašanje i dodatno potvrđujemo naše iskaze.
Izraz lica naziva se i facijalna ekspresija.
Takozvani prolazni izrazi lica prelete licem za manje od jedne petine sekunde. Na primer, osmeh na trenutak može da se zameni izrazom tuge ili besa. Takve promene registrujemo uglavnom nesvesno i one objašnjavaju zašto nekada imamo neprijatno osećanje da nas neko ne voli ili mu nismo simpatični, iako je vrlo ljubazan prema nama. Zapravo, zapazili smo autentična osećanja druge osobe, koja nisu u skladu sa njenim svesnim ponašanjem ili onim što govori.
Potisnuti izrazi duže traju od prolaznih izraza i predstavljaju pokrete mišića lica, koji izražavaju pravo emocionalno stanje osobe. Međutim, kada osoba shvati da svojim izrazom lica šalje poruku okruženju o svom pravom stanju, menja ga novim izrazima koje želi da predstavi drugima.
Osmeh je najjednostavniji, najuočljiviji i najsnažniji element čitavog arsenala govora tela. Ujedno je i njegova najuniverzalnija kategorija. Pokazatelj je samopouzdanja, pozitivnog stava, dobre namere, dobre volje, izraza zabavne osobe. Ponekad se osmehom služimo kako bismo prikrili realna osećanja druge vrste, ali se koristi i za izražavanje ironije. Isto tako, izveštačen i emocionalno hladan osmeh osoba manipulativno koristi kako bi došla do neke lične dobiti.
Kontakt očima govori nam o namerama osobe i stepenu prisnosti koju osoba želi da ostvari u komunikaciji. Direktan kontakt očima pokazuje samopouzdanje i zainteresovanost za sagovornika i ono što on govori. Raširene zenice su pojava koja se javlja najčešće istovremeno sa direktnim kontaktom očima. Sjaj i širenje zenica izražavaju radost, dopadanje, zainteresovanost, iznenađenje. Vlažne oči (plač) pokazatelj su tužnog raspoloženja. Projektivni pogled je izraz besa. Odsečen/odsutan pogled izraz je zatvaranja i povlačenja u sebe. Stid ili laž pokazujemo oborenim pogledom i pogledom u stranu. Nemiran pogled iskazuje nervozu, nestrpljenje ili strah.
Intonacija i promene u intonaciji glasa može nas izvestiti o trenutom emocionalnom stanju osobe (npr, da li osoba ima tremu, da li se stidi, da li zvuči uverljivo ili neuverljivo itd), kao i o nekim relativno trajnim atributima osobe (npr, lako ćete uočiti po intonaciji glasa da li je neko depresivan, arogantan, agresivan, povučen ili nametljiv i sl).
Dodir je važan pokazatelj naših namera i osećanja. Način na koji nekoga dodirujemo može nam okriti da li je osoba nežna ili gruba, strastvena ili mlaka, stidljiva ili samopouzdana, asocijalna ili društvena, energična ili mlitava, aktivna ili pasivna itd. Pritom, treba istaći da dodir ne treba posmatrati samo u okviru seksualne komunikacije, jer dodir ima važnu ulogu i van seksualnosti. Tipičan primer je rukovanje. Snažan i dug stisak čini osoba koja je zainteresovana za komunikaciju i koja vam iskazuje poštovanje, ali i osoba koja izražava dominaciju. Slab stisak izraz je nezainteresovanosti i formalnosti. Drhtave ruke, vlažni dlanovi osobine su osoba koje su uzbuđene, nervozne ili su uplašene.
Pored navedenih oblika neverbalnog komuniciranja, postoji još mnogo oblika ponašanja kojima razotkrivamo našu unutrašnjost, kao što je oblačenje, frizura, higijena…
Usklađenost govora i gestova sa unutrašnjim stanjem odaje utisak uravnotežene osobe, pa za takve ljude kažemo da nešto iz njih zrači. Svesni su i svojih vrlina i svojih nedostataka, sigurni su u sebe i potpuno su spremni da se baš takvi predstave drugima.
Ipak, naš govor najčešće ne odražava naše autentične stavove, misli ili osećanja, jer smo uvežbani da gotovo po automatizmu nastojimo da ostavimo i održimo željenu sliku o sebi, kako u očima drugih, tako i u sopstvenim očima. Istovremeno, mnogo toga što govorimo sebi ne odražava ono u šta zapravo verujemo ili osećamo. Zašto? Zato što između onog dela ličnosti, koji čine naše iskrene želje, misli i osećanja, i onoga što manifestujemo pred sobom i drugima stoji niz posredujućih odbrambenih mehanizima, koje smo razvijali godinama kako bismo zaštili i očuvali pozitivnu sliku o sebi. Da bismo sačuvali pozitivnu sliku o sebi, nekada se služimo obmanama, a nekada potiskujemo ili minimiziramo neke naše unutrašnje sklonosti i karakteristike, čak prerušavamo ili krijemo naše egoističke prohteve (težnje ka moći, divljenju itd), agresivne i seksualne impulse, koje ne možemo realizovati u našem socijalnom okruženju, bolna osećanja i negativne misli o sebi.
Ukoliko želite da saznate šta neko stvarno oseća, kada sumnjate u nečije namere, fokusirajte svoju pažnju na to kako priča, a ne šta priča. Telo izražava kontradiktornost verbalnim iskazima tako što čini krute i male pokrete. Osoba će razvući osmeh kada želi da slaže da je srećna, ali će je odati poguren iskupljen položaj tela, tužan pogled itd. Zapravo, ovo potvrđuje tezu da celo naše telo šalje jedinstvenu poruku, pa je samim tim teško da kompletno upravljamo govorom tela. Kada govorimo neistinu, pokreti šaka, ruku i nogu okrenuti su ka sopstvenom telu. Neiskreni ljudi govore manje i sporije i prave više grešaka u govoru. Kontakt očima se izbegava, naročito u trenutku govora.
Većina autora, koji su se posvetili izučavanju neverbalne komunikacije, smatra da se odavanje najčešće odvija na donjem delu tela: vrpoljenjem prilikom sedenja, prebacivanjem težine sa noge na nogu prilikom stajanja, čestim prekrštanjem nogu… Skoro neizbežni pokazatelji laži jesu crvenilo lica, drhtanje u glasu, gutanje pljuvačke, igranje olovkom ili naočarima, trljanje očiju kako bi se izbegao direktan kontakt, trljanje ili českanje zadnjeg dela vrata, pokrivanje usta šakom itd.
Recent Comments