Javni čas našim dragim navijačima…

Poslednjih dana sve oči su uprete u „propast“ srbskog fudbala, svi su opterećini time zašto i kako je reprezentacija izgubila od komšija i na taj način izgubila svaku šansu da se nađe na mundijalu 2014. godine u Brazilu. Posle „teškog“ poraza od reprezentacije Hrvatske na red je došla utakmica sa Škotskom, ali padavine su pretile da će utakmica biti odložena, ako uslovi za igru nisu zadovoljavajući.  Onda nastupaju navijači Škotkse na scenu. Prvo su donirali novac Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, a zatim je njih 20 čistilo sneg sa terena stadiona „Karađorđe” u Novom Sadu, kako bi uprkos snegu njihovi ljubimci izašli na teren. A sve u škotskim tradicionalnim suknjama!

Ipak, najava jedne humane misije koja počinje danas značajna je zbog mnogo razloga. Naime, udruženje navijača fudbalske reprezentacije Škotske pod nazivom “Tartan armija” osnovano je 1999. godine i od tada ima samo dve uloge: da prati Škote na svim utakmicama na domaćim i gostujućim terenima i da na svim gostovanjima ova humana grupa ljudi donira određeni iznos sredstava nekoj od ustanova u zemlji domacinu škotske selekcije.

- Od pre nekoliko dana na našem sajtu traje akcija skupljanja donacija za pomoć nekoj od dečijih ustanova u Srbiji. Dolazimo krajem marta u Novi Sad na utakmicu sa Srbijom i našu dobru tradiciju, koja traje od 1999. godine, ne želimo ni sada da izneverimo. Radujemo se dolasku u Srbiju, jer sam siguran da osim ljubavi prema pivu i viskiju imamo još dosta toga slicnog sa vašim narodom – porucio je Džon Dejli, predsednik organizacije “Tartan armija”.

Ovo humanitarno udruženje škotskih navijaca ne poznaje granice. Bili su na svim meridijanima, a neke od poslednjih akcija imali su u Sloveniji, Finskoj i Japanu.

Škotski navijači su donirali „Dečijem selu“ u Sremskoj Kamenici  1500 funti, nije mnogo kažu, ali pored toga donose puno ljubavi i ponosa, što su i dokazali.

Juče je celu Srbiju probudio sneg, koji skoro celog dana nije prestao da pada. Na terenu su radile ekipe za čišćenje i utakmica je do sedam uveče bila pod znakom pitanja. To i sama utakmica su pale u drugi plan posle onog što je počelo tada da se događa. Između 20 i 30 navijača Škotske, pritom članovi gore pomenute organizacije su u svojoj narodnoj nošnji, tj u kiltovima, sišli na teren i uključili se u akciju čišćenja, razlog- fudbal. Navijači Škotske došli su na stadion samoinicijativno, uzeli lopate u ruke i krenuli da čiste snijeg koji u Novom Sadu neprestano pada od sinoć i zadaje probleme organizatorima utakmice.

Srbi i Škoti… Dva naroda ponosna, koje ce 26. marta na “Karađorđu” spojiti fudbalska lopta, ali i jedna sjajna humanitarna akcija i donacija iz Edinburga i akcija zajedničkog čišćenja sa radnicima. Ostaje samo nejasno šta su radili i gde su nestali naši navijači!

Igraliste za hrcka od kompijuterskog kucista

Imate hrcka ili dva, neki stari kompijuter u podrumu, malo kanapa i alata, i jos 100-200 dinara za parce zice? Odlicno, vreme je da napravite igraliste za vase ljubimce. Pogledajte na slikama kako smo to mi uradili

Šta je “nacionalni značaj” i čemu služi…

U skoro svim novosadskim osnovnim školama u petak 22. marta tekuće 2013. biće skraćeni časovi zbog fudbalske utakmice Hrvatska-Srbija, dogovoreno je na sastanku Aktiva direktora osnovnih škola.

Ovu informaciju je “Dnevniku” potvrdio i predsednik aktiva Svetozar Kozarov, koji kaže da je bolje da đake puste nešto ranije, nego da beže sa nastave.

“Đaci su nas danima pitali da li ćemo ih pustiti da gledaju utakmicu. Bolje i to nego da nam prave haos i beže sa časova. Neke škole su skratile nastavu, a u nekima se neće održati poslednji ili poslednja dva časa u popodnevnoj smeni. Ne vidimo ništa loše u tome i sigurno da zbog toga neće propasti država, a i utakmica je od nacionalnog značaja”, kaže Kozarov.

Postoje i škole koje neće skratiti časove, one su pronašle drugo rešenje. Naime, u školi “Prva vojvođanska brigada” neće skraćivati nastavu, ali će đake pustiti poslednja dva časa. Direktor škole Dušan Kosanović navodi da će nastava biti gotova u 17 sati, da bi đaci stigli kući na utakmicu koja počinje u 18 časova. On smatra da je ovo bolje rešenje nego da đaci beže sa časova.

Stvarno da čovek ne poveruje. Naše školstvo i ceo edukativni sistem se nalazi na izuzetno niskom nivou, kasnimo za svima i šta mi radimo da ispravimo to, tražimo način da srozamo sliku o našem školstvu još više. Zar nije od nacionalnog interesa da imamo što više školovanih građana? Razumem da čas više, ili manje ne može da napravi neku razliku, ali isto tako pouzdano tvrdim da ovako vaspitavanje omladine može da napravi razliku, tj. jaz između korisnog i obaveznog i između “najbitnije sporedne stvari na svetu” u konkretnoj situaciji . Kako može jedna utakmica da bude važnija od škole, da neće možda ta ista utakmica da utiče na budućnost pojedinaca za malim ekranima?

Zašto je utakmica od nacionalnog značaja, ko je to rekao, i koji je značaj ako smemo da znamo? Na ovaj način društvo pokazuje koliko su poremećene vrednosti i da iz sivila građanskog rata u Jugoslaviji još uvek nismo izašli. Ovakvi potezi ljudi koji su postavljeni da vaspitaju omladinu su pogrešni, mlad mozak može svakakve informacije da poprimi i da ih selektira pogrešno, naročito ako njihovi mentori donose ovakve odluke. Prošle su turbo folk devedesete, vreme je da se osvestimo, vreme je da naučimo mlade da ne postoji to sporedno koje je od većeg nacionalnog interesa ili značaja od primarnog. Ako je neki đak fan, navijač ili jednostavno ne voli da ide u školu, nek pobegne, postoje sankcije za to, ali kako da Vas neko smatra ozbiljnim i Vašu sankciju ozbiljnom ako se dešavaju ovakve stvari.

Sa druge strane, moram da napomenem da ima i škola koje nisu poklekle ovom izazovu i koje nisu popustile pred utakmicom od “nacionalnog interesa”.   Ovakve škole, nastavnike, profesore i ostale moramo da pohvalimo, očigledno da im je bitnije da održe i poslednji čas po cenu ne gledanja ali edukacije mladih, svaka cast na tome, radite svoj posao kako i treba.

BusMINUS kartica!

Kartica kojom besplatno koristite prevoz u Beogradu

Sama zamisao da GSP bude besplatan se temelji na ideji da Gradski prevoz bude 100% subvencionisan iz budžeta grada od poreza građana. Mnogi ne znaju da grad Beograd placa 6.5 milijardi dinara, odnosno 70% ukupnih sredstava potrebnih za funkcionisanje gradskog prevoza, ostatak sredstava GSP obezbeđuje na marketingu, odnosno reklamama koje možete videti na i u autobusima i tramvajima a svega 12% na građanima koji plaćaju kartu od kojih se 8.5% izdvaja kao direktan profit Bus Plusa.

O kom plusu je reč, mi ovde vidimo samo minus!

Sedenje na ‘ladnom betonu

Sigurno u blizini mesta u kojem stanujete ima neko mesto na kojem postoji plan ili postoji projekat za izgradnju neke velike ustanove, sportskog centra, ili stambenog objekata. A baš na tom mestu okupljaju se građanani, jer u njemu pronalaze malo utočište tišine i mira. Ne mogu i ne želim o tome zašto i to malo zelenih površina u urbanim sredinama mora da postane jedna betonska kocka, ali želim da pitam zašto dok ne postane takva i dok su još uvek u fukciji šetališta moram da sedim na takvoj istoj, samo manjoj?

Ovakva mesta uglavnom su “divlja”, ne zbog toga što nisu upisana sa svojim imenom i adresom već zato što će na tom mestu za par godina da se izgradi nešto novo, nešto sto je potrebno svim građanima koji tu žive. Dobro, nemam ništa protiv da čekam da se budžet dovoljno napuni da bi radovi mogli da počnu. Ali jel je neophodno da sedim na ” ‘ladan beton” ? Besmisleno je ignorisati trenutnu situaciju, Metino brdo u Kragujevcu je lokacija koju dnevno posećuje veliki broj građanja zarad druženja i šetnje, njima kao i meni to je vid opuštanja i relaksacije. Ovde dolaze prijatelji, porodice, pojedinci i grupice ali to kao da nije bitno gde dolaze i zašto, koga to i interesuje da li sugrađani imaju gde da posede ili prošetaju. Pored toga ovo mesto ima veliki istorijski značaj, na ovom mestu je 2. marta 1942. godine streljano je 173 rodoljuba i zarobljenih partizana a i na istoj se nalazio i ratni logor.

Na ovoj lokaciji u Kragujevcu planiraju da izgrade dve sportske hale i pored toga stambeni i poslovni prostor, a pored toga tu je planirano i da se napravi montažno naselje u kome bi živeli radnici iz Kine koji treba da grade  južnu obilaznicu u Kragujevcu. Prema tome, za ovu lokaciju postoji plan, ali opet, da li je to plan koji je u interesu svih građana ako se uzme istorijski značaj, ako se uzme da tamo i dalje ljudi šetaju i još više bi ih provodilo vreme na Mekinom brdu samo kada bi za takva okupljanja bilo optimalnih uslova.

Nije to situacija samo u Kragujevcu, u svakom gradu postoji neki kutak u kom sugrađani vole da napune svoje baterije, da se isključe iz saobraćaja i gužvi, da dišu punim plućima ali kao u gore pomenutom slučaju nemaju ni optimalne uslove za tako nešto. Ne pričam ja ovde o nekim urnebesnim parkovima za koje trebaju ozbiljna ulaganja, ovde je reč o par klupica i par reflektora.

Ako već moram da se strpim i sačekam da dođu ta nova vremena, zar moram da sedim na ” ‘ladan beton” ? Ruku na srce, negde može da se pronadje poneka klupa koja nije uništena, vandalizmom malograđana. Čak i na takvim mestima, na kojima bih izašo na svež vazduh, nema osvetljenja pa se noću skupljaju osobe sumnjivog morala. Ironija da bude još veća, ljudi umesto da se bore da ta mesta budu funkcionalnija oni ih odbacuju baš zbog tih sumnjivih osoba ili zbog sumnjivih radnji. Mesto koje treba da bude park ili šetalište postaje nešto drugo, a sada da li zbog toga šta se radi tamo ili nečije nemarnosti Vi sami procenite.

Ono šta mi najviše smeta je činjenica da ću za par godina biti u prilici da nekom prepričavam kako je na tom mestu na kojem je sada velika zgrada, bila livada ili šuma. Ali dok to vremen ne stigne, zar moram da sedim na” ‘ladan beton” ?

Malo investiranja je potrebno da se sredi jedno takvo mesto, klupicama i osvetljenjem. To je malo para za mnogo osmeha, a osmeh nema cenu.

Vanzemaljci protiv Cece

Govorom tela do istine

Govor je najdirektnije i najmoćnije sredstvo komunikacije između ljudi. Međutim, verbalnom komunikacijom se prenosi samo 20 posto informacija, koje ljudi razmenjuju među sobom. Ostalih 80 posto se izražava govorom tela/neverbalnom komunikacijom/nemuštim jezikom. Da li ste ikada razmišljali da izrazi lica, gestovi, položaj i pokreti tela mogu preneti niz poruka vašem okruženju? Neverbalnom komunikacijom nesvesno i automatski emitujemo naša raspoloženja, naša osećanja i namere, njom možemo upotpuniti izgovorene reči, ali i osporiti njihovu istinitost. Naše telo prati unutrašnje energije i spontano zauzima položaje i čini pokrete koji su u skladu sa njima, naročito sa emocijama i psihološkim stanjima u kojima se nalazimo.

Govor tela je prvi način komunikacije sa spoljašnjim svetom i javlja se pre rodjenja – u stadijumu fetusa, kroz kontakt sa zidom materice. Nakon rođenja, beba se služi samo ovim vidom interakcije sa okruženjem, sve dok ne razvije govor. Ipak, i kasnije, kada ovlada verbalnim izražavanjem, zadržava govor tela kao sredstvo komuniciranja.

Pored razmene poruka sa drugim ljudima, govorom tela se odvija i neprekidna interna razmena informacija, između našeg organizma i nas samih. Naime, u telu se konstantno odvijaju različiti fiziološki procesi. Telo nam stalno šalje signale o tim procesima tako što nas iz trenutka u trenutak izveštava o sopstvenim potrebama i stanjima preko osećaja hladnoće, toplote, gladi, umora, bola, prijatnosti, opuštenosti itd.

Položaji tela nam, pre svega, šalju informacije o našim bazičnim osećanjima. Uspravan stav, raširena ramena odlike su samouverenih i zadovoljnih ljudi. Kada smo uplašeni, težimo da pogurimo telo, skupimo se. Klonulo telo daje znak da je osoba tužna, depresivna, da ima manjak zadovoljstva i zdravlja. Krutim stavom osoba prikriva svoje pravo unutrašnje osećanje, nesigurna je u sebe i deluje neprirodno. Zaleđenost tela proizvod je grčenja mišića usled ogromne količine straha koju čovek proživljava.

Otvoren stav izražava otvorenost za komunikaciju, naklonost i opuštenost. Osoba sa otvorenim stavom je licem okrenuta direktno prema sagovorniku, ruku spuštenih sa strane ili podignutih, dlanova okrenutih prema gore.

Zatvoren stav sasvim je suprotno. Okretanje glave sagovorniku, prekrštene ruke, prevelika fizička distanca samo su neke od osobenosti ljudi koji nisu zainteresovani da komuniciraju i koji su na oprezu. Takođe, sagovornik će vam govorom tela poručiti da mu je dosadno i da mu je pažnja zauzeta nečim drugim (a ne vama) tako što će svoje telo okrenuti u smeru suprotnim od vas.

Pokreti tela jesu značajan izvor informacija o sagovorniku, jer teško podležu kontroli, pa nam oni daju niz istinitih podataka. Koliko gestovi mogu da budu rečiti, dobro ilustruje popularna igra pantomima, u kojoj se gestovima precizno prenose i vrlo složene poruke. Vrpoljenje, šetanje levo-desno, nemirno sedenje, teško zadržavanje u jednom položaju, često provlačenje ruku kroz kosu, često nameštanje naočara, grickanje noktiju, “lomljenje prstiju” itd, samo su neki od znakova koji nam mogu reći da je osoba nervozna.

Pokreti rukama su gotovo neizostavni gestovi koji se javljaju tokom komunikacije. Sigurno se i vama dešavalo da pomerate ruke automatski dok pričate preko telefona, iako vas sagovornik ne vidi, kako biste mu na taj način približili priču koju govorite i kako biste ga ubedili da ste iskreni. Pokreti rukama mogu i ometati komunikaciju ukoliko su previše naglašeni i neumereni, jer tako iskazuju nervozu i nedostatak samopouzdanja (trljanje dlanova, uvijanje kose, glađenje brade, trljanje čela…).

Pokreti glavom koriste se za iskazivanje stavova, kao zamena u govoru u znak podrške onome što je izrečeno, ali i da protivureče izrečenom. Kada je glava visoko podignuta, to se tumači kao preziran, gord i agresivan stav. Pognuta glava ukazuje na pokornost, poniznost, osećaj krivice, sramežljivost ili čak depresiju (ako pognut položaj glave prate faktori kao sto su spor, isprekidan i tih govor, kao i izbegavanje kontakata očima). Klimanje glavom osnažuje komunikaciju i na taj način pospešujemo željeno ponašanje i dodatno potvrđujemo naše iskaze.

Izraz lica naziva se i facijalna ekspresija.

Takozvani prolazni izrazi lica prelete licem za manje od jedne petine sekunde. Na primer, osmeh na trenutak može da se zameni izrazom tuge ili besa. Takve promene registrujemo uglavnom nesvesno i one objašnjavaju zašto nekada imamo neprijatno osećanje da nas neko ne voli ili mu nismo simpatični, iako je vrlo ljubazan prema nama. Zapravo, zapazili smo autentična osećanja druge osobe, koja nisu u skladu sa njenim svesnim ponašanjem ili onim što govori.

Potisnuti izrazi duže traju od prolaznih izraza i predstavljaju pokrete mišića lica, koji izražavaju pravo emocionalno stanje osobe. Međutim, kada osoba shvati da svojim izrazom lica šalje poruku okruženju o svom pravom stanju, menja ga novim izrazima koje želi da predstavi drugima.

Osmeh je najjednostavniji, najuočljiviji i najsnažniji element čitavog arsenala govora tela. Ujedno je i njegova najuniverzalnija kategorija. Pokazatelj je samopouzdanja, pozitivnog stava, dobre namere, dobre volje, izraza zabavne osobe. Ponekad se osmehom služimo kako bismo prikrili realna osećanja druge vrste, ali se koristi i za izražavanje ironije. Isto tako, izveštačen i emocionalno hladan osmeh osoba manipulativno koristi kako bi došla do neke lične dobiti.

Kontakt očima govori nam o namerama osobe i stepenu prisnosti koju osoba želi da ostvari u komunikaciji. Direktan kontakt očima pokazuje samopouzdanje i zainteresovanost za sagovornika i ono što on govori. Raširene zenice su pojava koja se javlja najčešće istovremeno sa direktnim kontaktom očima. Sjaj i širenje zenica izražavaju radost, dopadanje, zainteresovanost, iznenađenje. Vlažne oči (plač) pokazatelj su tužnog raspoloženja. Projektivni pogled je izraz besa. Odsečen/odsutan pogled izraz je zatvaranja i povlačenja u sebe. Stid ili laž pokazujemo oborenim pogledom i pogledom u stranu. Nemiran pogled iskazuje nervozu, nestrpljenje ili strah.

Intonacija i promene u intonaciji glasa može nas izvestiti o trenutom emocionalnom stanju osobe (npr, da li osoba ima tremu, da li se stidi, da li zvuči uverljivo ili neuverljivo itd), kao i o nekim relativno trajnim atributima osobe (npr, lako ćete uočiti po intonaciji glasa da li je neko depresivan, arogantan, agresivan, povučen ili nametljiv i sl).

Dodir je važan pokazatelj naših namera i osećanja. Način na koji nekoga dodirujemo može nam okriti da li je osoba nežna ili gruba, strastvena ili mlaka, stidljiva ili samopouzdana, asocijalna ili društvena, energična ili mlitava, aktivna ili pasivna itd. Pritom, treba istaći da dodir ne treba posmatrati samo u okviru seksualne komunikacije, jer dodir ima važnu ulogu i van seksualnosti. Tipičan primer je rukovanje. Snažan i dug stisak čini osoba koja je zainteresovana za komunikaciju i koja vam iskazuje poštovanje, ali i osoba koja izražava dominaciju. Slab stisak izraz je nezainteresovanosti i formalnosti. Drhtave ruke, vlažni dlanovi osobine su osoba koje su uzbuđene, nervozne ili su uplašene.

Pored navedenih oblika neverbalnog komuniciranja, postoji još mnogo oblika ponašanja kojima razotkrivamo našu unutrašnjost, kao što je oblačenje, frizura, higijena…

Usklađenost govora i gestova sa unutrašnjim stanjem odaje utisak uravnotežene osobe, pa za takve ljude kažemo da nešto iz njih zrači. Svesni su i svojih vrlina i svojih nedostataka, sigurni su u sebe i potpuno su spremni da se baš takvi predstave drugima.

Ipak, naš govor najčešće ne odražava naše autentične stavove, misli ili osećanja, jer smo uvežbani da gotovo po automatizmu nastojimo da ostavimo i održimo željenu sliku o sebi, kako u očima drugih, tako i u sopstvenim očima. Istovremeno, mnogo toga što govorimo sebi ne odražava ono u šta zapravo verujemo ili osećamo. Zašto? Zato što između onog dela ličnosti, koji čine naše iskrene želje, misli i osećanja, i onoga što manifestujemo pred sobom i drugima stoji niz posredujućih odbrambenih mehanizima, koje smo razvijali godinama kako bismo zaštili i očuvali pozitivnu sliku o sebi. Da bismo sačuvali pozitivnu sliku o sebi, nekada se služimo obmanama, a nekada potiskujemo ili minimiziramo neke naše unutrašnje sklonosti i karakteristike, čak prerušavamo ili krijemo naše egoističke prohteve (težnje ka moći, divljenju itd), agresivne i seksualne impulse, koje ne možemo realizovati u našem socijalnom okruženju, bolna osećanja i negativne misli o sebi.

Ukoliko želite da saznate šta neko stvarno oseća, kada sumnjate u nečije namere, fokusirajte svoju pažnju na to kako priča, a ne šta priča. Telo izražava kontradiktornost verbalnim iskazima tako što čini krute i male pokrete. Osoba će razvući osmeh kada želi da slaže da je srećna, ali će je odati poguren iskupljen položaj tela, tužan pogled itd. Zapravo, ovo potvrđuje tezu da celo naše telo šalje jedinstvenu poruku, pa je samim tim teško da kompletno upravljamo govorom tela. Kada govorimo neistinu, pokreti šaka, ruku i nogu okrenuti su ka sopstvenom telu. Neiskreni ljudi govore manje i sporije i prave više grešaka u govoru. Kontakt očima se izbegava, naročito u trenutku govora.

Većina autora, koji su se posvetili izučavanju neverbalne komunikacije, smatra da se odavanje najčešće odvija na donjem delu tela: vrpoljenjem prilikom sedenja, prebacivanjem težine sa noge na nogu prilikom stajanja, čestim prekrštanjem nogu… Skoro neizbežni pokazatelji laži jesu crvenilo lica, drhtanje u glasu, gutanje pljuvačke, igranje olovkom ili naočarima, trljanje očiju kako bi se izbegao direktan kontakt, trljanje ili českanje zadnjeg dela vrata, pokrivanje usta šakom itd.

Radionica “Magične oči”

Jedan od Neutrinaca ima više poznanika koji su svoje probleme sa vidom rešili ovim radionicama. Ispod je deo pozivnice za sledeću radionicu u Beogradu.

Radionica “Magične oči” u Beogradu! Poboljšajte svoj vid prirodnim putem.

Da li Vaša dioptrija konstantno raste? Da li su Vam oči suve od nošenja kontaktnih sočiva? Da li imate problem sa koordinacijom očiju ili razrokošću? Ili možda imate kombinovanu kratkovidost sa astigmatizmom? Da li razmišljate o operaciji kao rešenju?! Da li biste želeli da se rešite pomagala i povratite svoj vid prirodnim putem?

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da se od 17. – 20. maja u Beogradu po prvi put održava Radionica “Magične Oči” namenjena deci (8-12 god) i odraslima. Gospodin Leo Angart širom sveta uspešno sprovodi svoju metodu treninga vida. Redovnim i pravilnim sprovođenjem vežbi svoj vid možete dovesti do perfekcije i osloboditi se naočare, kontaktnih sočiva, a o operacijama i da ne govorimo!

Kako? Prirodni put oporavka i nege vida je zasnovan na razumevanju da je za formiranje slike i dobar vid zadužen upravo naš mozak i očni mišići. Kao i druge grupe mišića, i očne mišiće je potrebno vežbati. Redovnom vežbom se postižu bolji rezultati.

Za sve dodatne informacije nas kontaktirajte putem telefona 011.414.6676 ili na email adresu office.dragana@gmail.com. Jedan od organizatora je upravo učesnica Radionice koja je pre 2 godine prisustvovala istoj u Ljubljani. Rezultat je da više ne nosi sočiva!

PDF: Pozivnica za Radionicu Magicne Oci

BusMINUS 2

Kampanja protiv BUSPLUS-a se nastavlja. U ovom tekstu ćemo pokušati da odgovorimo na 3 najvažnija pitanja koja se tiču ove kampanje.

1)  Šta građani dobijaju uvođenjem besplatnog gradskog prevoza?
2)  Šta grad Beograd dobija uvođenjem besplatnog gradskog prevoza?
3)  Rešenje kojim će obe strane biti zadovolje i imati benefit od uvođenja besplatnog gradskog prevoza?

1)

-Građani, kako oni socijalno najugroženiji, tako i svi ostali će dobiti pre svega jednu brigu manje, odnosno jedan (ne tako mali) trošak manje koji će iskoristiti za neke osnovnije potrebe.
-Takođe, uvođenjem besplatnog javnog prevoza se dobija mogućnost da se sa jednog kraja grada ode na drugi potpuno besplatno.
-Da se svakog dana besplatno ide i vraća s posla.
-Oni koji voze automobile u Beogradu razmisliće o korišćenju javnog prevoza jer bi to bilo mnogo isplativije od plaćanja goriva.
-Frime Apeks i Linus koje su zadužene za organizaciju karata i kontrolu putnika i koje stoje iza BUSPLUS sistema ne bi postojale i uzimale novac narodu.

2)

-Grad Beograd dobija čistije ulice u smislu manje saobraćaja, samim tim i manje zakrčenja u saobraćaju, manje gužvi (a to je trenutno jedan od najvećih problema ovog grada).

-Samim tim se smanjuje emisija štetnih gasova prouzrokovanih automobilima.

-Uštedeli bi mnogo na validatorima za čekiranje čija je cena enormno velika.

-Uštedeli bi na platama kontrolora.

-Direktan profit privatnih firmi Apeks i Linus bi sad bio profit Javnog gradskog prevoza koji bi se zasnivao, ne na naplaćivanju karata, već na reklamama na autobusima i tramvajima.

3)

-Trenutno, po našem mišljenu, profit od BUSPLUS sistema ima samo privatna firma Apeks dok građani i grad ispaštaju. Uvođenje besplatnog javnog prevoza bi dovelo do značajnijeg poboljšanja života u gradu. Dignimo glas, nek svako da neku ideju, mogao bi recimo da se uvede sistem “recikliraj da bi se vozio”, autobusi bi mogli da koriste bio gas koji bi se preradjivao od recikliranog smeća. Švedska odavno funkcioniše po tom sistemu. Nešto takvo bi koristilo i gradu i gradjanima a samim tim i celoj državi.

Postoje rešenja, nekada i više nego što i možemo da zamislimo, e sada, problem je u tome ko će da čuje za ta rešenja. Nalazimo se u vremenu gde trebamo biti složni, ne međusobno samo, već i sa svim institucijama. Besmisleno je ratovati sa privatnikom, gradom, državom. 70%  Smatramo da je ovo uvreda, ne lične prirode, već inteligencije korisnika istih usluga javnog prevoza.

Od 4. marta tekuće godine u Bajinoj Bašti je počeo besplatan autobuski prevoz na svim đačkim linijama. Znači postoji način i u našoj maloj zemlji da se sprovede u delo, živi dokaz je Bajina Bašta. Ko sada može da nam kaže da nije izvodivo?

Nije poenta ni ove priče ni Neutrinaca da neko bude oštećen, poenta priče je da postoje mnoga rešenja da javni prevoz bude u službi građana i da bude besplatan ali i da bude koristan. Kako bi bilo da recikliraš i dobiješ potvrdu da si to uradio, a na osnovu te potvrde od Gradskog saobraćajnog preduzeća dobiješ mesečnu markicu kojom možeš da koristiš usluge javnog prevoza ? Razmisli, ti gradu Beogradu daš čistoću, postane grad za uzor u region, a i šire, a grad tebi slobodno i bez stresa korišćenje javnog saobraćaja. Klasičan primer trampe, a znaj, dobro se dobrim vraća.

Malo ljubavi puno znači

Psi kao ljubimci nisu mnogo zahtevni – sve sto im treba je malo hrane, vode i sklonište od hladnoće. Međutim, pojedini vlasnici ne mogu ili ne žele da im obezbede i to malo, tako da mnogi psi bivaju prepušteni sami sebi. A ulica nije lep dom kako za ljude tako i za pse.
Koliku razliku može napraviti malo nege i ljubavi pokazuju slike dole.

Nakon što ju je vlasnik napustio, ženkica je počela da gubi dlaku, a jela je samo kad bi se neko od prolaznika ulice sažalio na nju.

Ipak, nakon samo par meseci pravilne nege, pas je postao razdragan i sit, sa dlakom koja se presijava na suncu.

Kada je ovo malo štene prvi put primljeno u sklonište u Antigvi, bilo je gladno i iznemoglo, a šanse za preživljavanje bile su veoma male.

Ali nakon par meseci videla su se znatna poboljšanja

Većina napuštenih pasa boluje od nekoliko bolesti. Volonteri udruženja za zaštitu životinja najčešće ih nalaze pored kontejnera ili kako leže pored puta iznemogli od gladi, toliko da ne mogu ni da se pomere. Mnogi od njih imaju i razne povrede, koje najčešće prouzrokuju udari automobila.

Nakon što su spaseni sa ulice psi dobijaju adekvatnu medicinsku negu, zdravo se hrane i provode vreme u igri i rekreaciji. Stručnjaci za ponašanje životinja procenjuju njihov stepen socijalizacije – posmatraju kako pas reaguje na druge pse, na ljude, i kakav im je odnos prema hrani. Nakon određenog vremena spremni su za odlazak u novu porodicu.

Nažalost, mnoga udruženja nemaju dovoljno sredstava za brigu o svim svojim malim drugarima, ali snalaze se kako – tako. I Vi možete pomoći na neki od mnogih načina – donacijama u vidu hrane ili novca, volontiranjem i pomaganjem u brizi, a možda i usvajanjem.